OPERACIJA ABARTH 1000 TC
Mali, ali brzi i okretni Fiati 600 sa proširenim rubovima i hladnjacima sa natpisom ABARTH toliko su se urezali u kolektivnu svest da je svaka modifikacija Fiće, pa i svakog drugog automobila, koja je imala za cilj brzinu, dugo zvana Abartovanje. Želja za bržim Fićom nije napuštala ni potonje generacije, ali ni one u čijim su najranijim sećanjima ostale samo trke Nacionalne Klase. Upravo toj pripada i Dejan. Ipak, umesto Abartovanja, on se odlučio za detaljnu repliku Abartha 1000TC. Sa njim smo se našli na Košutnjaku, vijugavoj stazi jednako popularnoj kod trkača na dve noge i četiri točka. Ne jureći za ličnim rekordom, zajedno smo obišli revijalni krug oko čuvene brdske piste.
„Sećam se kao mali trka na Ušću, ćale me je vodio da ih gledam krajem osamdesetih, ali to su bile obične Fiće. Osim te buke i grmljavine kada prolaze, sećanja nemam.“ uveo nas je Dejan u svoju priču prvim sećanjima na trkačke Fiće. Kada je stasao za vozača, Dejan je seo za volan Fiće na kom je ispekao zanat prerada, upoznao mehaniku i shvatio šta je ono što Fiću može učiniti bržim. Za sebe, Dejan je rekao da je rob originalnosti, a to je značilo samo jedno: „Shvatio sam da za mene u obzir dolazi samo Abarth. To je ostao pusti san do pre nekih sedam godina, kada se otvorila mogućnost da prvo skromno, a kasnije sve više kupujem delove. U jednom trenutku, konstatovao sam da nema povratka nazad i bilo je potrebno naći školjku koju treba preraditi, limara i farbara.“
Pre tri godine, osnova je kupljena. Dejan je zajedno sa ocem otpočeo pripreme limarije za sve modifikacije, a kao reference su koristili sve što im je došlo pod ruku, uključujući i stare snimke trka. Nakon toga, Fića je otišao u Kruševac na limarske radove i pre oko dve godine se vratio u garažu kao gola školjka, ofarbana u Grigio Cenere 697: „Onda je krenulo sklapanje, brzinom kojom nam je slobodno vreme dopuštalo. Još je delova falilo, pa se moralo ići u Italiju, za sedišta na primer. Sve je to trajalo do pre par meseci, uz nebrojena testiranja paralelno sa sklapanjem. Na ovom automobilu nismo radili samo otac i ja. Pomogli su mi i majka i sestra. Iskren da budem, da nije bilo njihove podrške, ne znam da li bih ga ikad završio. Samim tim, to je bila jedna pravna porodična operacija.“
Izbor motora je pao na onaj iz Autobianchi A112 Abartha, koji je svojom snagom i zapreminom ekvivalent Abarthu 1000TC u specifikacijama istorijske Grupe 5: „Da bi taj motor estetski i funkcionalno odgovarao originalu, stavljen je sedmolitarski karter, a ima poseban hladnjak za ulje. Fića naravno nije imao povratni vod za gorivo, pa je i to napravljeno u Italiji. Prednje vešanje, takozvano pendolare je nezavisno, amortizeri su podesivi po visini i specijalno su proizvođeni za Abarth, koševi su dodatno ojačani, izduvna grana je Abarthova. Čep rezervoara za brzo utakanje goriva je tu, ali zbog bezbednosti nisam želeo mnogo veći rezervoar ispod haube. Gotovo da ne postoji deo na njemu koji nije specijalno prerađen ili napravljen.“ Svi delovi koji odvajaju Abarth od Fiata su se takođe našli na autu — vezane metlice brisača, hromirana maska sa Abarth grbom, Jaeger tabla i dodatni instrumenti, uključujući i menjač pritiska ulja koji je stigao sa Kipra, Abarth volan, ručica menjača sa škorpijom na sebi, zadnji prozori sa aluminijumskim lajsnama, pa i glavica belog luka, za svaki slučaj. Dejan je posebnu pažnju posvetio livreji, koja je farbana, ali i nekim funkcionalnim elementima koji su retko vidljivi u dokumentaciji, pa samim tim i često zaboravljeni, poput ojačanja za nosače poklopca motora. Jedan detalj preuzet sa trkališta koji nas je posebno oduševio je polica sa rezervnim svećicama u motornom prostoru. Dejanu je u planu i rol-bar, a ako se sve poklopi i Campagnolo felne od 6J koje će zameniti trenutne Cromodora CD3. Kako nam je priznao, trenutno se time ne opterećuje previše i zadovoljan je svojim automobilom u ovoj obući.
Zbog automobila svojih snova Dejan je naučio i italijanski, što je još jedno vredno znanje i iskustvo kojim je obogatio sebe na putu do Abartha. Kad god mu vreme i vremenske prilike dozvoljavaju, on je uz svoj automobil, a mi smo imali sreću i čast da se pridružimo jednom takvom danu i osetimo kako zvuči ljubav prema šampionskom Škorpionu.
Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević
